Ukrajinu treba primiti u NATO jer postaje zemlja sa najboljim naoružanjem u Evropi i sa najneiskusnijim rukovodstvom, izjavio je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer u intervjuu za „Ekonomist”.
„Ono što Evropljani sada govore, po mom mišljenju, je neverovatno opasno. Evropljani kažu da ne žele Ukrajince u NATO jer su previše rizični, ali će ih dobro naoružati i dati im najbolje oružje. Sada smo naoružali Ukrajinu do te mere da će postati najbolje naoružana zemlja u Evropi sa najmanje strateški iskusnim vođstvom“, upozorava Kisindžer.
On smatra da će se sukob Rusije i Ukrajine završiti otprilike na istim pozicijama koje su imali pre 24. februara 2022. godine i strahuje da bi Ukrajina kasnije mogla da pokuša vojnim sredstvima da povrati teritorije koje Rusija kontroliše od 2014. godine.
Kisindžer je istakao da će svet dobiti „nezadovoljnu Rusiju, ali i nezadovoljnu Ukrajinu, ako se ruska ’specijalna operacija’ ne završi u korist Moskve“.
Bivši američki državni sekretar dodaje da Zapad ima na raspolaganju dve opcije da obezbedi mir u Evropi. Prvo, da primi Ukrajinu u NATO, i, drugo, da podstakne približavanje Rusiji radi stvaranja stabilne granice u istočnom delu regiona.
„Zbog evropske bezbednosti, bolje je imati Ukrajinu u NATO-u, gde ne može da odlučuje o teritorijalnim pretenzijama na nacionalnom nivou“, zaključio je bivši američki državni sekretar.
Pre samo godinu dana Kisindžer je imao potpuno suprotan stav, napominjući da su pokušaji Vašingtona da uključi Ukrajinu u NATO nakon raspada Sovjetskog Saveza bili nepromišljeni.
U izjavi Savetu za spoljne odnose, nestranačkom američkom trustu mozgova, 99-godišnji veteran diplomata je tom prilikom rekao da je Vašington pokušao da neselektivno uključi sve bivše članice sovjetskog bloka pod svoj kišobran nakon pada Berlinskog zida i da je „ceo region između centra Evrope i ruske granice postao otvoren za restrukturiranje“.
„Sa ruske tačke gledišta, Sjedinjene Države su tada pokušale da integrišu ceo ovaj region, bez izuzetka, u strateški sistem koji predvode Amerika“, objasnio je on, dodajući da je ovaj razvoj u suštini uklonio ruski istorijski „pojas bezbednosti“.
