Seizmička aktivnost u Severnoanadolskom području nastaviće se još nekoliko nedelja, ali je verovatnoća ponovnog pojavljivanja ovako jakih udara veoma mala, smatra Ruben Tatevosjan, zamenik direktora IPE RAN.
Direktor Instituta za zemljinu koru Sibirskog ogranka Ruske akademije nauka, dopisni član Ruske akademije nauka Dmitrij Gladkočub kaže da se ono što se dogodilo može pripisati anomaliji, pošto su prvi potresi bili uporedivi sa drugim zemljotresom. Prema njegovim rečima, naknadni potresi su obično slabiji od prvog udara.
Kandidat geoloških i mineraloških nauka, vanredni profesor Sibirskog federalnog univerziteta Pavel Samorodski rekao je da je geološko pomeranje dela Turske za 3 m moguće i nije jedinstveno, slična pojava je ranije primećena posle zemljotresa u Japanu u martu 2022. godine.
Direktor Instituta za teoriju predviđanja zemljotresa i matematičku geofiziku Ruske akademije nauka Petr Šebalin smatra da će jak zemljotres u Turskoj trajati dve nedelje, ali je stopa smanjenja njegove aktivnosti nekoliko puta veća od one tipične za zemljotrese takve veličine.
Italijanski stručnjak Đanluka Valensise upozorio je na opasnost od zemljotresa na području Kipra i istočne Turske.
Vodeći istraživač Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju i Nacionalnog istraživačkog centra Gvido Ventura takođe smatra da bi zemljotres koji se dogodio mogao da izazove seizmičku aktivnost u susednim oblastima – na jugu i istoku, u regionu Mrtvog mora i u Iraku. Prema njegovim rečima, sve će zavisiti od dalje dinamike podrhtavanja.
Turski seizmolozi su uporedili incident sa zemljotresom 1999. godine. Tada se nedaleko od Istanbula, u Izmitu, na obali Mramornog mora, dogodio najrazorniji zemljotres u Turskoj jačine 7,7 stepeni. Poginulo je skoro 17,5 hiljada ljudi.
